RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Показатељи

Показатељи хуманог развоја и поједини социо-демографски и економско-демографски показатељи

У периоду 2000-2008. година, у Златиборском округу се бележи пад запослености. Године 2000, у Златиборском округу је било 79.272 запослена, да би се број запослених у 2007. години спустио на 75.021, а 2008. на 67.117. Од тога, у 2000. години, 70.359 лица је било запослено у предузећима, задругама, установама и организацијама, док је 8.913 било запослено као предузетник или запослено код предузетника. Године 2007, у предузећима и установама запослено је 53.320, а у радњама 21.207 радника, да би, 2008. године, број запослених у предузећима, задругама, установама и организацијама пао на 47.836, док је број предузетника и запослених код предузетника износио 19.281. Евидентним повећањем броја запослених код предузетника није се могао апсорбовати пад запослености у предузећима, задругама, установама и организацијама који је у периоду 2000-2008. година, износио 31.436. 

Образовна структура становништва преко 15 година старости (261.216 житеља) је нешто неповољнија од просека Србије. Године 2002. у Округу је без школске спреме било 19.633 (7,5%), а у Србији 357.552 (5,7%). У Златиборском округу је тада било знатно становника са средњом школском спремом 104.924 (40,2%), вишом 9.789 (3,7%) и високом  9.961 или 3,8 %, што је доказ о релативно доброј квалификационој структури. 

Године 2008, стопа незапослености у Златиборском округу је износила 29,54%, а формирана је на значајно нижем нивоу запослености и незапослености (нпр. при приближно истој стопи незапослености, 2002. године је било 79.272 запослена и 36.152 незапослена лица, док је 2008. године број запослених износио 47.836, а незапослених 34.961). 

 Према старосној структури, у Златиборском округу се уочава пад броја незапослених старости 19-30 година, старосна група 31-40 година у укупном броју незапослених учествује са 25%, старосна група 41-50 година бележи стални раст (16,5% у 2002. години и 25,8% у 2008. години) у укупном броју незапослених, док старосна група од 50 година и више осцилира у броју од 17,8-24,1% од укупног броја незапослених. 

 Учешће корисника новчане накнаде у укупном броју незапослених се креће у интервалу 9-12%, од тога највећи број лица су корисници новчане накнаде по основу технолошког вишка. 

 У укупној незапослености, на посматраном подручју, предњачи град Ужице (18,4%), а прате га општине Пријепоље (18,2%) и Прибој (18,1%). Учешће општине Сјеница је 14%. На подручју Златиборског округа је током 2008. године оглашено 25.822 слободна радна места, од чега је 38,6% оглашено у Ужицу (9.968), а по 11% оглашених радних места бележе Пожега и Пријепоље. Општине Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница у укупној незапослености учествују са 59% до је, с друге стране, оглашено 6.613 слободних радних места (26%). 

 У структури запошљавања преовлађује ванпривреда премда запошљавање у привреди бележи раст (42% у 2002. години, 51% у 2008. години).

Избор из конкурса

ЈАВНИ ПОЗИВ за учешће у Програму за унапређење сарадње и подизање капацитета на регионалном и локалном нивоу

Развојна агенција Србије (у даљем тексту: РАС) кроз спровођење Програмa за унапређење сарадње и подизање капацитета на регионалном и локалном нивоу (у даљем тексту: Програм) има за циљ унапређење економског и регионалног развоја кроз јачање међуинституционалне сарадње и капацитета АРРА и ЈЛС. Подршка се реализује као суфинансирање дела оправданих трошкова пројеката, а који су усмерени на:

1.  промоцију значаја регионалног развоја и субјеката регионалног развоја, као и важности придруживања ЕУ, познавање расположивих фондова и  приоритетних пројеката за финансирање;
2.  умрежавање партнера на билатералном, мултилатералном, регионалном и локалном нивоу кроз унапређивање и јачање међуинституционалне сарадње;
3.  унапређење капацитета субјеката регионалног развоја у областима: управљање развојним пројектима, привлачење директних инвестиција и промоција извоза; приступ и повлачење средстава из различитих извора финансирања (ЕУ и други фондови);
4.  подршку за подстицање равномернијег регионалног развоја кроз реализацију међуинституционалних активности и креирање механизама подршке ММСП и предузетницима (кроз прикупљање података о потребама привреде, обраду и анализу података), односно стимулисање пословног удруживања у кластере и индустријске кластере у приоритетним секторима: индустрија машина и опреме, прехрамбена индустрија, дрвна и индустрија намештаја и индустрија гуме и пластике.
 

Избор из вести

Стратегија отварања приватних шума у Ужицу и Бајиној Башти

Након вишемесечног рада, у оквиру треће фазе БиоЕн пројекта, завршена је и публикована "Стратегија отварања приватних шума у Ужицу и Бајиној Башти". Документ је урађен од стране шумарских инжењера Ђорђа Марића и Сава Бешлића, са намером да постојећим удружењима шумовласника и њиховим члановима, као и онима који планирају да иста оснују, приближи проблематику недовољне отворености шума и понуди начине за њено ублажавање, који се превасходно тичу изградње и/или реконструкције шумских путева. Документ је за огледну територију узео подручје општина Ужице и Бајина Башта, са фокусом на три најшумовитије катастарске општине - Заовине, Кремна и Мокру Гору.

 

Тренутна посета

Имамо 162 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Област Показатељи