RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Карактеристике Златиборске области

Основни подаци и географски положај

Златиборска област налази се на југозападу Републике Србије. И заузима површину од 6.140 км2 што представља 6,9% територије и  највећа је област у Србији. На северу се граничи са Мачванском и Колубарском, на истоку са Моравичком, а на југоистоку са Рашком области. На југу и југозападу се граничи са Републиком Црном Гором (дужина државне границе износи око 112 km), а на западу са Босном и Херцеговином, у дужини државне границе од око 160 km. Удаљеност од аутопута Е-75 који повезује централну и северну Европу са источном и јужном, износи 200 км, док је удаљеност од цивилног аеродрома „Никола Тесла“ у Београду 240 км. Овакав положај Области олакшава комуникацију са другим деловима Србије и земљама у окружењу.
Према попису из 2002. године, у Области живи 313.396 становника, што је 4% укупног броја становника државе, уз густину насељености од 51 ст/км².

Опширније...

Становништво

Према попису из 2002. године у Златиборској области живи 313.396 становника (4,8% становника Републике Србије). У односу на претходну, 1991. пописну годину, број становника се смањио за 5,75%.

Константан пораст броја становника карактерише само општину Ужице (84,1%) што је и разумљиво с обзиром да представља административни, културно-образовни и привредни центар Области.

Опширније...

Инфраструктура

Веома важан фактор развојa територије свакако представља ниво развијености нфраструктуре. Историјски, овај крај био је важно раскршће трговинских путева и најкраћа веза тзв. Западног Балкана са Истоком, као и Истока са Западом. Кроз Област пролази пруга Београд-Бар (чији потенцијали су искоришћени само мањим делом), као и неколико важних магистралних и регионалних путева у правцу Јадрана и границе са БиХ. Иако се налази по страни, од главне осовине развоја Србије (коридор 10), положај уз границу са БиХ и ЦГ пружа могућности за већи промет људи у међуграничном промету.

Опширније...

Привреда

Привреду Области карактеришу развијена металска индустрија, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство. Развијен је сектор финансијских услуга, транзитног туризма и занатства. У металској индустрији најзначајнији су полупроизводи од бакра и алуминијума и производи наменске индустрије. У грађевинарству су заступљене све делатности од високоградње, нискоградње до завршних занатских производа.

Опширније...

Мала и средња предузећа

На подручју Златиборске области, на крају 2009. године, је пословало 2.258 привредних друштава  и 10.475 предузетничких радњи. Проценат учешћа предузећа Области у укупном броју предузећа у Србији је 2,52%, док је код радњи тај проценат 5,63%. Од укупног броја привредних субјеката Области, 78% чине радње, 6%  мала и средња предузећа, а 16% велика предузећа.

Опширније...

Пољопривреда

Пољопривредна производња развијена је у складу са природним одликама Златиборске области, а у односу на могућности, ипак недовољно развијена. Највише је заступљено воћарство (шљива, јабука и јагодичасто воће), сточарство (говедарство и овчарство) и ратарство (кромпир).

Опширније...

Туризам

Повољан географски положај, шареноликост природних карактеристике, богат фонд културно-историјских споменика, традиционално гостопримство итд. погодују развоју туризма.

Материјалну базу туризма, поред саобраћајница и саобраћајних средстава, чине смештајни и угоститељски капацитети без којих није могуће развијати туризам ни на једном подручју.

Опширније...

Техничка инфраструктура

Преко територије Округа пролазе важне саобраћајнице које повезују западну и јужну Европу, Панонски басен  и Београд са јужним и средњим приморјем. Територијом пролази и саобраћајница која повезује централну и источну Србију са територијом БиХ, тј. Републиком Српском. Удаљеност од аутопута Е-75 који повезује Централну и Северну Европу са Источном и Јужном износи 200 km, док је удаљеност од цивилног аеродрома Никола Тесла у Београду 240 km.  

Опширније...

Показатељи

Показатељи хуманог развоја и поједини социо-демографски и економско-демографски показатељи

У периоду 2000-2008. година, у Златиборском округу се бележи пад запослености. Године 2000, у Златиборском округу је било 79.272 запослена, да би се број запослених у 2007. години спустио на 75.021, а 2008. на 67.117. Од тога, у 2000. години, 70.359 лица је било запослено у предузећима, задругама, установама и организацијама, док је 8.913 било запослено као предузетник или запослено код предузетника. Године 2007, у предузећима и установама запослено је 53.320, а у радњама 21.207 радника, да би, 2008. године, број запослених у предузећима, задругама, установама и организацијама пао на 47.836, док је број предузетника и запослених код предузетника износио 19.281. Евидентним повећањем броја запослених код предузетника није се могао апсорбовати пад запослености у предузећима, задругама, установама и организацијама који је у периоду 2000-2008. година, износио 31.436. 

Опширније...

Календар догађаја

Календар догађаја

Избор из конкурса

Локални развој отпоран на климатске промене

Институција која расписује конкурс: Министарство заштите животне средине

Рок за предају документације: 28-02-2018

Тема: Заштита животне средине

 

Избор из вести

Где набавити енергент на бази дрвне биомасе у Региону?

У претходном периоду Радна група за биомасу Златиборске области, уз подршку ГИЗ ДКТИ програма, реализовала је теренско истраживање и својеврсни попис свих произвођача, дистрибутера и трговаца енергентима на бази дрвне биомасе (цепано дрво, пелет, брикет, сечка, ћумур) који су регистровани и послују на територији 9 општина Златиборске области: Ариља, Бајине Баште, Чајетине, Косјерића, Нове Вароши, Пожеге, Прибоја, Пријепоља и Ужица. Након прикупљања свих података, ова база је урађена у форми картографског приказа и доступна је на интернет страници РРА Златибор.

 

Тренутна посета

Имамо 180 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Област